Jabuka Kolacara
 

Pogačara) Naše kolačarke mačvanske i šumadijske su izvrsne u pogledu kvaliteta i trajnosti. Grupu kolačara dopunje još jedna lepa i trajašna sorta koja se nalazi kod muslimanskih Srba u M.Zvorniku pod imenom slatka kolađuša ili jelifalme. Početkom 20. veka u raznim srpskim okruzima kolačaru su nazivali: kolačarka, koturajka, pogačara, pogačanka, noćajka, tanjirača, kolatuša, koturača.

Odomaćena sorta nepoznatog porekla. Rasprostranjena je u svim voćarskim krajevima Balkana i dela srednje Evrope (Mađarska, Češka, Slovačka). Početkom 20. veka ovo je bila jedna od najrasprostranjenijih sorti jabuka na našim prostorima, a danas je retka.

Plodovi mogu biti sitniji ili krupni, pljosnatog, pogačastog, pomalo nepravilnog oblika. Kolačara ima tanku, voštanu i čvrstu pokožicu, sa izraženim crvrnim prugama. Sazreva krajem oktobra i kasnije, a plodovi stajanjem postaju ukusniji. Kolačara se u običnim uslovima može čuvati do proleća, jer tada inače tvrdo i hrskavo kiselkasto osvežavajuće meso, omekša i može i da pobrašnjavi. Osetljiva ja na čađavu krasravost.

 

Kategorija: Jabuka | | Tagovi: jabuka, Rasad, Kolacara
Pregleda: 269 | | Ocena: 0.0/0
Ukupno komentara: 0
avatar